Date: 29/05/2017

Rizike uvođenja centralizovanih javnih nabavki lekova po generičkom nazivu treba izmeriti zajedno sa koristima

Predstavnici AmCham Odbora za zdravstvo su na Okruglom stolu O centralizovanim javnim nabavkama lekova po generičkom nazivu (INN-u), su sa predstavnicima zainteresovane stručne javnosti, državnih organa i organizacija i drugih asocijacija proizvođača lekova, analizirali efekte koje bi moguća promena politike nabavke lekova imala kako na efikasnost i bezbednost lečenja hroničnih pacijenata, tako i racionalizaciju troškova u zdravstvu.

Postojeća regulativa podrazumeva da se javne nabavke lekova koji se izdaju na recept sprovode po zaštićenom nazivu leka (brendu), što znači da je pacijentima dostupan veći broj lekova različitih proizvođača za njihovo oboljenje, a koji se finansiraju o trošku RFZO. Prelaskom na centralizovanu nabavku po generičkom nazivu za lekove na recept koji su građanima dostupni u apotekama, na tenderu bi po kriterijumu najniže cene bio odabran samo jedan lek koji bi bio finansiran od strane fonda, dok bi osiguranik svaki drugi lek – pa i onaj koji prima godinama unazad morao da plati iz sopstvenog džepa i u celosti. Na skupu je zaključeno da bi takva promena proizvela veliki rizik na tok lečenja pacijenata, efekte hronične terapije i neželjenih dejstava i uticala na potencijalne nestašice lekova, dok bi pretpostavljene finansijske uštede na dugi rok bile upitne.

„Uspostavljanje sistema centralizovanih nabavki po INN-u za lekove na recept, umesto po postojećem modelu, dovelo bi do povrede prava pacijenata na izbor lekova, a terapijske opcije koje su lekarima na raspolaganju bile bi ograničene. U praksi, to bi značilo da vam lek proizvođača koji godinama koristite, ukoliko ne pobedi na INN tenderu, više ne bi bio dostupan o trošku zdravstvenog osiguranja. U tom slučaj bili biste prinuđeni da platite pun iznos za lek koji koristite, ili da koristite onaj lek koji je izabran tenderom, što za posledicu može imati smanjenje efikasnosti terapije, ali i povećanja neželjenih efekata“, istakla je prof. dr Milica Prostran sa Instituta za farmakologiju, kliničku farmakologiju i toksikologiju.

Kao ilustracija poteškoća sa kojima se pacijenti mogu susresti na skupu su navedeni primeri lečenja više od 600.000 obolelih od dijabetesa, koji bi sa svakim novim tenderom potencijalno bili prinuđeni da menjaju i sredstvo koje koriste, te da se iznova obučavaju za njegovu upotrebu, pri čemu je i mehanizam dejstva pojedinačnog leka različit. Učestala promena lekova rizična je i za pacijente sa kardiovaskularnim, hroničnim opstruktivnim bolestima pluća, psihijatrijske pacijente i druge hronične bolesnike, kod kojih se na taj način povećavaju izgledi za dodatne komplikacije koje značajno utiču na zdravlje osiguranika i povećani trošak Fonda.

Iako centralizovana javna nabavka po INN-u za lekove koji se izdaju na recept u prvoj godini verovatno rezultira uštedom u budžetu, njena dugoročna isplativost i rizik nestašica takvu kratkoročnu uštedu dovodi u pitanje. Usled neadekvatnosti terapija postoji mogućnost povećanja ostalih troškova lečenja pacijenata koji mogu premašiti projektovane uštede. Osim toga, odluka o uspostavljanju sistema centralizovanih javnih nabavki po INN-u može imati značajan negativan uticaj na domaće proizvođače lekova, a što bi dovelo do pada zaposlenosti i bruto društvenog proizvoda, dok bi uticalo i na sigurnost snabdevanja starijim generacijama lekova.