Date: 27/03/2018

Predstavljeni najnoviji makroekonomski trendovi i rezultati za prethodnu godinu

U saradnji sa Fondacijom za razvoj ekonomske nauke, AmCham je za predstavnike kompanija članica organizovao promociju najnovijeg, 51. broja Kvartalnog monitora, u izdanju Ekonomskog fakulteta u Beogradu i FREN-a.

Na promociji su govorili prof. dr Milojko Arsić, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu i glavni i odgovorni urednik Kvartalnog monitora, prof. dr Saša Ranđelović, prodekan za finansije na Ekonomskom fakultetu i izvršni urednik Kvartalnog monitora i dr Mirjana Gligorić, docent na Ekonomskom fakultetu i jedan od koautora Kvartalnog monitora. U sklopu promocije predstavljeni su najnoviji trendovi i poslednji rezultati u poslednjem kvartalu 2017. godine u oblasti makroekonomskih kretanja, javnih finansija, investicija i tržišta rada.

Prof. dr Arsić istakao je da je prethodnu godinu obeležila je kombinacija pozitivnih i negativnih makroekonomskih kretanja. Sa pozitivne strane najvažnija poboljšanja odnose se na javne finansije, nisku i stabilnu inflaciju i umereno povećanje zaposlenosti, dok glavni negativni trendovi bili su slab privredni rast od svega 1,9%, koji je bio najniži u čitavoj Centralnoj i Istočnoj Evropi, snažno pogoršanje spoljnotrgovinskog deficita i zastoj u sprovođenju strukturnih reformi. Neposredni razlog zbog koga Srbija dugoročno zaostaje u odnosu na uporedive zemlje je manjak investicija. Za trajno ubrzanje privrednog rasta neophodno je da se povećaju domaće investicije, odnosno da se povećaju javne investicije, investicije javnih preduzeća i privatne investicije, koje predstavlju ključni generator rasta u dugom roku.

U 2018. se očekuje rast BDP-a od oko 4%, pri čemu privredna kretanja u poslednja dva kvartala 2017. ukazuju da je trend rasta BDP-a sa kojim se ulazi u 2018. oko 3%. U ovoj godini se očekuje oporavak poljoprivrede kao i relativno visok rast proizvodnje električne energije, što će dodati na postojeće trendove rasta privrede još jedan procentni poen.

Trendovi kretanja zaposlenosti biće slični kao i u prethodnoj godini i nastaviće da raste sa stopom od 2-3%. Dodatno povećanje plata koje najavljuje planira Vlada za zaposlene u javnom sektoru povećalo bi makroekonomske neravnoteže, kao i jaz u odnosu na privatni sektor.

Zaključeno je da Srbija ne bi trebalo da u 2018. i narednim godinama teži ostvarivanju fiskalnih suficita, jer je to nepotrebno sa stanovišta javnih finansija, a štetno za rast privrede. Umesto toga, trebalo bi pojačati napore za efikasniju realizaciju javnih investicija, tako da se one povećaju sa sadašnjih oko 3% BDP-a na preko 4,5% BDP-a, što bi umesto budžetskog suficita rezultiralo manjim fiskalnim deficitom od 0,5-1% BDP-a. Dodatno, ekonomski je poželjno odustajanje od uzimanja dividendi javnih preduzeća, a ukoliko i nakon toga bude postojao fiskalni prostor on bi se mogao iskoristi za odredjeno fiskalno rasterećenje zarada.

Na ovom linku možete naći prezentaciju Kvartalnog monitora.