Globalna kriza preti da uspori rast
Događaj je otvorio predsednik Američke privredne komore Stefan Lazarević, istakavši da će fokus AmCham-a u periodu pred nama biti reformski procesi koji mogu brzo da dovedu do modernizacije društva i značajnijeg unapređenja poslovne klime u Srbiji. “Ovo je prvi jesenji događaj koji nam daje osvrt na procene makroekonomskih kretanja, uticaja inflacije na privrednu aktivnost, izglede kretanja troškova finansiranja, ali smo dobili i važne inpute za preporuke mogućih pravaca ekonomske politike Vlade Republike Srbije za smanjivanje negativnih efekata na lokalnom nivou.” – izjavio je Lazarević. Dodatno, naveo je da se nada da će AmCham sa novom Vladom intenzivno raditi na nastavku digitalne transformacije države i privrede, sprovođenju agende za ekološki čistu i energetski efikasnu Srbiju, daljem unapređenju zdravstva, kao i regionalnim poslovnim integracijama, kroz inicijative poput Otvorenog Balkana.
Panelisti dr Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Raiffeisen banke, kao jedan od ključnih problema za privredu naveli su inflaciju i očekuju nastavak inflatornog perioda na kratak rok. Komentarisali su procene Evropske komisije (EK) da će Srbija ovu godinu završiti sa inflacijom od 11,5%, a iduću na oko 8%. Kada je reč o prognozama rasta BDP-a, EK za Srbiju predviđa rast od 3% i tu Srbija stoji malo bolje od proseka EU (2,7%) za ovu godinu, a očekivanja za narednu su opet u korist Srbije koja cilja 2,5% u odnosu na 1.5% EU. Što se tiče fiskalne pozicije, naveli su da su prilivi u budžet na dobrom nivou, naročito od PDV-a i kao posledica mera e-fiskalizacije, ali su sa druge strane veliki izazovi na strani uvoza energenata. Konstantovali su da je, ako poredimo Srbiju sa zemljama centralne i jugoistočne Evrope, Srbija umereno zadužena. Sa dugom od blizu 60% BDP-a, nalazi se iza Slovačke, Slovenije, Mađarske i Hrvatske. U tom kontekstu, a pri izboru javne potrošnje, naglašeno je da je važno da država nastavi da investira u velike infrastrukturne projekte, kao i da nastavi sa opreznom fiskalnom politikom kako se javni dug ne bi dalje povećavao, a u skladu sa namerama najnovije fiskalne strategije Vlade Republike Srbije. Ukoliko mere države za suzbijanje negativnih efekata krize budu neophodne za pomoć privredi i stanovništvu, preporuka panelista je da ovoga puta budu targetirane, kako se ne bi pravili veliki budžetski izdaci.
Zaključno, ocena panelista je da je, uprkos globalnoj krizi izazvanoj geopolitičkim dešavanjima i pandemiji, Srbija nošena visokim ekonomskim rastom od 7.5 odsto prošle godine, i dalje zadržala privredni rast koji je viši od proseka. Stoga, srpska privreda će se u narednom periodu suočiti sa izazovima poput kontrole i zauzdavanja inflacije, energetskom krizom, ali i sa prelivanjem problema sa kojima se suočava EU koja je Srbiji najveći investitor i spoljnotrgovinski partner sa oko 60% trgovinske razmene. U tom svetlu, istaknuto je da se očekuje nastavak monetarnih mera koje će kao posledicu imati rast cene zaduživanja, pa period „jeftinog“ novca ostaje iza nas.
