Intenzitet krize se razlikuje u zavisnosti od sektora pa tako najveće gubitke trpe preduzeća koja posluju u oblasti turizma, transporta, automobilske industrije i srodno povezanih industrijskih sektora. Dodatno, usled smanjene potražnje i slabije likvidnosti, ogromnu štetu trpe mikro i mala preduzeća i samostalni preduzetnici. Zaključeno je da je neophodan obratiti posebnu pažnju na pojedine posebno pogođene sektore privrede pri daljem definisanju i sprovođenju mera ekonomske politike.
Mere ekonomske politike koje su usmerene na održanje likvidnosti, naročito za mala preduzeća, mere direktne državne pomoći preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima , kao i mere odlaganja poreskih obaveza i plaćanja istih u ratama, Petrović ocenjuje kao veoma dobre, ali ističe da je kašnjenje sa primenom definisanih mera ono što je zabrinjavajuće.
Mera koja je ocenjena kao upitna tiče se davanja 100 evra svim punoletnim građanima, kako zbog nedostatka novca, tako i zbog suštinske nepodudarnosti između mere i ekonomskog cilja koji se želi postići. „Postoje kategorije stanovništva kojima je novac neophodan, možda pre treba povećati naknade za nezaposlenost ili davanja za socijalnu pomoć. Suština pomoći države je da se obezbedi podrška najosetljivijim delovima stanovništva“ ističe Petrović.
Najverovatniji scenario kroz koji će proći privreda Srbije jeste postepeno otvaranje krajem drugog, odnosno početkom trećeg kvartala, nakon čega se očekuje blaži privredni rast. Značajniji rast se očekuje u četvrtom kvartalu, ali sve prethodno navedeno uz bitnu pretpostavku – ukoliko se izbegne drugi krug zatvaranja i problema sa koronavirusom. Iz sadašnje perspektive, postoji mogućnost povremene potrebe za karantinom u budućnosti. Uz ove prognoze, očekuje se recesija od 2.5% do 3%.
