Nikolaos Dimitriadis je započeo svoje predavanje izjavom da se HR sastoji iz umetnosti i nauke, a da neuronauka uklanja umetnički deo u jednačini i nudi predvidivost u poslovnim odnosima. Neuronauka se ne slaže sa suprotstavljenim učenjima, koji tvrde da slobodna volja postoji, i navodi da, iako možda imamo utisak da slobodna volja postoji, mozak zapravo donosi odluku nekoliko trenutaka pre nego što smo svesni te odluke. Nikolaos je takođe izložio viđenje studije o ulasku misli, koja se odnosi na put koji misao prelazi pri ulasku u um, a koja navodi da ni misli u našem umu nisu zapravo naše, već ih takođe mozak kreira. Jedina premisa, oko koje se svi neuro naučnici slažu je da, nakon što mozak donese odluku, ima samo dve motivacione mreže – da prihvati ili da odbije. Na radionici je takođe naglašena važnost intuicije u donošenju odluka, jer predstavlja alat komunikacije dubinskih struktura mozga.
Nakon toga, gospodin Dimitriadis je prezentovao Neuro HR, alat koji meri kognitivne stilove zaposlenih, angažovanje i emocionalnu empatiju. Dodatno, ovaj alat može da pokaže različite vrednosti zaposlenima. U skladu sa navedenim, neuro naučnici predviđaju da će neuro testiranje u biznisu da bude sve više korišćeno u budućnosti.
Na drugom delu prezentacije, Mateo Vennerucci je održao eksperiment sa dobrovoljcem iz publike. Eksperiment je obavljen korišćenjem elektroencefalograma, koji meri električnu aktivnost mozga, elektrodama koje su postavljene na površini glave, a zadatak je izračunati da li mozak rekreira emocije, koje se nalaze na ekranu, kao i vremensku razliku između uspostavljanja odluke u mozgu i manifestacije te odluke.
