Povratna informacija predstavlja ključnu komunikacionu veštinu, koja pomaže u upravljanju ljudima, vremenom, procesima i odnosima, a koristi se kao alat u ličnom razvoju, kao sredstvo ohrabrivanja kreativnosti i novih načina razmišljanja i kao način ispravljanja neproduktivnog ponašanja.
Predavači su objasnili teoriju Johari prozora, koja ističe da svaka osoba ima 4 dimenzije – javnu, mrtav ugao, skrivenu i nepoznatu svima, a da je zadatak menadžera da osvetli mrtav ugao, koji predstavlja dimenziju u kojoj su određene informacije poznate drugim ljudima, a nepoznate osobi na koju se te informacije odnose. Miro Smolović je istakao da se povratna informacija data u dobroj nameri ne može smatrati lošom, kao i da u radnom okruženju treba stvoriti kulturu davanja povratne informacije. U nastavku su predavači predstavili neka od osnovnih pravila za davanje i primanje povratne informacije, kao i način konstruisanja konstruktivne i pozitivne povratne informacije.
U skladu sa davanjem i primanjem povratne informacije je i primenjivanje adekvatnog modela komunikacije, tako da su prisutni čuli i više informacija o asertivnom načinu komunikacije, koji se bazira na poštovanju integriteta sagovornika, a koristi se putem EOP modela, koji se sastoji od komuniciranja emocije, očekivanja i podsticaja.
Predavači su radionicu završili citatom Vinstona Čerčila – „Kritika nije možda poželjna, ali je nužna. Ispunjava istu funkciju kao i bol u ljudskom telu. Upozorava na nezdravo stanje stvari“.