Dr Nikolaos Dimtriadis, direktor kompanije Trizma Neuro i regionalni direktor Univerziteta Šefild govorio je u okviru radionice posvećene pomoći sopstvenom mozgu u momentima krize i stresnim situacijama.
U svrhu definisanja pojma motivacije, dr Dimitriadis se dotakao razvoja psihološke nauke kroz vreme, počevši od kognitivne psihologije, prema čijem shvatanju se izvor istine nalazi u ljudima. Bihejvioralna psihologija, s’ druge strane, na osnovu analize ponašanja ljudi izvodi zaključke i donosi predviđanja.
Neuronauka, koja postaje popularna nakon Drugog svetskog rata, oslanja se na istraživanje mozga posmatrajući neuroimpulse. Ubrzan razvoj neuronauke u drugoj polovini 20. veka posledica je razvoja molekularne biologije i elektrofiziologije što je naučnicima omogućilo dublje proučavanje nervnog sistema.
Posmatrajući sa aspekta moći predviđanja, kognitivni metodi pružaju 10% tačnosti, dok neurometodi pružaju i do 75%.
Po definiciji neuronauke, motivacija je sve ono što ljude navodi na delovanje. Mozak ima dualni sistem motivacije:
“¢Motivacija koja navodi na delovanje, a proizvodi pozitivne emocije. Mozak odlučuje da je nešto dobro za sopstveno blagostanje i nesvesno navodi čoveka na akciju.
“¢Motivacija koja navodi na izbegavanje, a povezuje se sa negativnim emocijama.
U uslovima krize i neizvesnosti, dolazi do potiskivanja motivacije koja navodi na delovanje, a drugi – negativni tip motivacije dolazi do izražaja.
„Ljutnja, nezadovoljstvo i osujećenost podstiču motivaciju koja navodi na delovanje. Kada smo srećni i zadovoljni, mozak nema motivaciju da promeni trenutno stanje“ kaže dr Dimitriadis i dodaje „budite ljuti i osujećeni, ali ne na druge ljude, već na situacije i izazove. Iskoristite negativne emocije da uradite pozitivne stvari“.
Za video zapis sa ovog događaja posetite ovaj link.
