Prof. dr Arsić istakao je da je prethodnu godinu obeležila je kombinacija pozitivnih i negativnih makroekonomskih kretanja. Sa pozitivne strane najvažnija poboljšanja odnose se na javne finansije, nisku i stabilnu inflaciju i umereno povećanje zaposlenosti, dok glavni negativni trendovi bili su slab privredni rast od svega 1,9%, koji je bio najniži u čitavoj Centralnoj i Istočnoj Evropi, snažno pogoršanje spoljnotrgovinskog deficita i zastoj u sprovođenju strukturnih reformi. Neposredni razlog zbog koga Srbija dugoročno zaostaje u odnosu na uporedive zemlje je manjak investicija. Za trajno ubrzanje privrednog rasta neophodno je da se povećaju domaće investicije, odnosno da se povećaju javne investicije, investicije javnih preduzeća i privatne investicije, koje predstavlju ključni generator rasta u dugom roku.
U 2018. se očekuje rast BDP-a od oko 4%, pri čemu privredna kretanja u poslednja dva kvartala 2017. ukazuju da je trend rasta BDP-a sa kojim se ulazi u 2018. oko 3%. U ovoj godini se očekuje oporavak poljoprivrede kao i relativno visok rast proizvodnje električne energije, što će dodati na postojeće trendove rasta privrede još jedan procentni poen.
Trendovi kretanja zaposlenosti biće slični kao i u prethodnoj godini i nastaviće da raste sa stopom od 2-3%. Dodatno povećanje plata koje najavljuje planira Vlada za zaposlene u javnom sektoru povećalo bi makroekonomske neravnoteže, kao i jaz u odnosu na privatni sektor.
Zaključeno je da Srbija ne bi trebalo da u 2018. i narednim godinama teži ostvarivanju fiskalnih suficita, jer je to nepotrebno sa stanovišta javnih finansija, a štetno za rast privrede. Umesto toga, trebalo bi pojačati napore za efikasniju realizaciju javnih investicija, tako da se one povećaju sa sadašnjih oko 3% BDP-a na preko 4,5% BDP-a, što bi umesto budžetskog suficita rezultiralo manjim fiskalnim deficitom od 0,5-1% BDP-a. Dodatno, ekonomski je poželjno odustajanje od uzimanja dividendi javnih preduzeća, a ukoliko i nakon toga bude postojao fiskalni prostor on bi se mogao iskoristi za odredjeno fiskalno rasterećenje zarada.
