Ivan Karić je zahvalio AmCham-u na organizaciji sastanka ukazujući na važnost uključivanja privrede u dalji razvoj srpskih pregovaračkih pozicija, kao i otvaranje ovog procesa javnosti i dobijanja povratnih informacija, a radi unapređivanja pregovaračke pozicije.
Predstavnici Ministarstva naglasili su da Poglavlje 27 predstavlja tehnički najkomplikovanije i najskuplje Poglavlje – sa više od 200 propisa Evropske unije koje treba transponovati i implementirati.
Pregovaračka grupa 27 je trenutno u stadijumu razvoja drugog Nacrta Pregovaračke pozicije za Poglavlje 27, koji će uskoro biti poslat Evropskoj komisiji na neformalne konsultacije. Zvanična Pregovaračka pozicija je planirana za slanje do kraja 2019.godine.
Gospodin Karić je prezentovao neke od najizazovnijih pregovaračkih oblasti, koje zahtevaju specijalan prelazni aranžman, kao što su tretman otpadnih voda, upravljanje komunalnim otpadom i industrijsko zagađenje.
U oblasti tretmana otpadnih voda, oko 55% populacije Srbije je povezano na sistem sakupljanja otpadnih voda, dok je samo 7,3% otpadnih voda biološki testirano. Neophodna je izgradnja 359 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i oko 10.000 km dodatne mreže za prikupljanje otpadnih voda. Vrednost ukupnih investicija je procenjena na oko 3,8 milijardi evra.
U domenu upravljanja komunalnim otpadom, iako je oko 30% generisanog komunalnog čvrstog otpada odloženo na 10 sanitarnih deponija, i dalje postoji 3.500 neuredjenih deponija u Srbiji. Trenutni zahtev EU je dostizanje 50% recikliranja u ovoj oblasti u zemljama do 2020.godine, dok je, prema zvaničnim podacima za 2016.godinu procenat recikliranja u Srbiji bio samo 3%. Takođe, ciljevi EU za recikliranje baterija i elektronskog otpada još uvek nisu postignuti. U domenu ambalažnog otpada situacija je za nijansu bolja, ali nove šeme za unapređenje trenutnog sistema prikupljanja i recikliranja se revidiraju.
U oblasti industrijskog zagadjenja, u Srbiji postoji oko 230 operatera koji moraju da dobiju IPPC dozvole i da sprovedu zahteve Direktive o industrijskim emisijama. Ako budu zahtevani prelazni periodi, uzrokovani visokim troškovima usklađivanja, o njima će se pregovarati pojedinačno, za svaku kompaniju. Specifični planovi implementacije (Directive Specific Implementation Plans – DSIP) za Direktivu o industrijskim emisijama biće sastavljeni tokom prve polovine 2019. godine i predstavnici Ministarstva su pozvali članove AmCham-a da uzmu aktivno učešće u radnim grupama za njihovu izradu.
DSIP-ovi za sve relevantne propise, koji uključuju prelazne aranžmane, biće usvojeni od strane Vlade u 2019. godini i poslati Evropskoj komisiji zajedno sa Pregovaračkom pozicijom.
Zajedno sa postojećom transformacijom EU propisa u ovoj oblasti (kao što je „Paket cirkularne ekonomije“ koji je usvojen u 2018.godini), primećeno je da će najveći izazov predstavljati neophodne investicije – više od 8 milijardi evra za tretman otpada i otpadnih voda, lansiranje najmanje 8 novih projekata godišnje i 32 nakon pristupanja.
Radmila Šerović je prezentovala konkretne planove Ministarstva za transponovanje specifičnih direktiva o otpadu, kao što su:
Direktiva 94/62/EC o ambalaži i ambalažnom otpadu, unapređivanjem uvođenja produžene odgovornosti proizvođača i povećavanjem procenta recikliranja stakla, drveta i metala, redukovanjem korišćenja plastičnih kesa, itd.
Direktiva 1999/31/EC o deponijama, uspostavljanjem regionalnih deponija, smanjivanjem procenta biorazgradivog otpada na deponijama, uvođenjem boljih finansijskih i kontrolnih mehanizama koji bi stimulisali recikliranje, itd.
Direktiva 2012/19/EU o otpadu od EE proizvoda, uvođenjem produžene odgovornosti proizvođača u ovoj oblasti.
Članovi AmCham-a su pozvani da uzmu aktivno učešće u izradi finalne Pregovaračke pozicije i da podele bilo kakve sugestije u ovom procesu, koje bi omogućile lakše transponovanje i implementaciju EU propisa.
