Značaj rodne perspektive prilikom donošenja odluka u oblasti ljudskih resursa

Gostujući panelisti dr Bojan Urdarević, vanredni profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu, Emila Spasojević, rukovodilac odeljenja za međunarodne odnose, projekte i normativna pitanja u kancelariji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Ivana Karanović, potpresedavajuća AmCham HR Foruma iz advokatske kancelarije Karanović & Partners, Marina Rakić iz kompanije IBM, Dragana Koruga Ristić iz kompanije Coca-Cola HBC i Miro Smolović iz kompanije PwC, podelili su svoja iskustva o značaju rodne perspektive i važnosti diverziteta unutar organizacionih timova. Cilj diskusije bio je upoznavanje učesnika sa afirmativnim merama po pitanju rodne ravnopravnosti, ali i pružanje uvida u najbolje prakse iz ugla smanjenja diskriminacije po osnovu roda i drugih stereotipa.

Rodna ravnopravnost odnosi se na pružanje jednakih mogućnosti za razvoj, napredak i ostvarenje ličnih ciljeva nezavisno od pola. Ovo se odnosi na sve sfere života, od kućnih obaveza do mogućnosti na tržištu rada i učešća u političkom životu. U poslovnoj sferi, podrazumevano je da poslodavci najbolje poznaju potrebe svojih zaposlenih, što ih čini najboljim implementatorima politika protiv diskriminacije, uvažavajući pojedinačnu situaciju svakog zaposlenog.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, kao nezavisni državni organ koji se bavi problemom diskriminacije, najviše pritužbi dobija iz rada i zapošljavanja. Dodatno, 88% preporuka od strane poverenika, vezanih za otklanjanje diskriminacije, biva realizovano. Ovo navodi na interesantan zaključak i pitanje: kompanije i ljudi definitivno ne žele da budu označeni kao diskriminatori, ali da li su svesni da vrše diskriminaciju?

Studija IBM-ovog Instituta za poslovne vrednosti otkrila je da među ispitanicima (2,300 kompanija na C, C-1, izvršnim, i drugim rukovodećim i-ili operativnim nivoima), da 79% organizacija na globalnom nivou nije u potpunosti dalo prednost rodno uravnoteženom liderstvu, da organizacije kojima je prioritet postizanje rodne ravnopravnosti u njihovom rukovodstvu nadmašuju konkurenciju u profitabilnosti i rastu prihoda.

Studija je pokazala da su žene na rukovodećim pozicijama znatno bolje u ophođenju sa ljudima, kao i na to da postoji pozitivna veza između različitosti unutar tima i poslovnih rezultata. U tom kontekstu, istaknute su najbolje prakse pri uvođenju rodne ravnopravnosti u rad, što je primarno zaduženje sektora ljudskih resursa. Ravnopravnost polova na radnom mestu mora biti formalni strateški prioritet za pokretanje stvarnih promena, jer prosvećeni ideali nisu dovoljni. Uloga lidera i HR-a ključna je u edukaciji ljudi o značaju raznovrsnosti tima, ali i uspostavljanju fleksibilnog radnog okruženja.

Kako neka istraživanja pokazuju da je za dostizanje opšte ravnopravnosti među polovima potrebno između 50 i 100 godina, zajednički zaključak svih panelista je da je edukacija najvažniji pokretač ubrzanja promena u ovom polju, počev od obavezne i formalne u svim javnim i privatnim obrazovnim ustanovama, ali i kompanijama.

Događaj je moderirala Marija Jovanović, Project Manager u Fondaciji Ana i Vlade Divac.