Gostujući panelisti Željka Motika, advokat u Motika Law Office, Aleksandar Matanović, direktor kompanije ECD i Aleksandar Arsić, menadžer u PricewaterhouseCoopersConsulting, diskutovali su o primeni blockchain tehnologije u pravu, njenim prednostima i manama, kao i izazovima koje će njeno uvođenje predstavljati za javni i privatni sektor. Panelom je moderirao Miloš Stojković, advokat i rukovodilac Grupe za blockchain tehnologije u okviru Odbora za digitalnu imovinu.
Blockchain tehnologija se razvija od osamdesetih godina prošlog veka, a u današnje vreme njena primena dobija na sve većem značaju. Konstantan razvoj i koristi koje donosi uticali su na prepoznavanje od strane zakonodavstava i stavljanje na agendu državnih organa. Pojava bitkoina i srazmerno visoka cena koju je postigao na tržištu ukazala je na neophodnost formiranja regulatornog okvira koji će urediti ovu oblast.
Pametni ugovori su važan deo blockchain tehnologije, i omogućili bi smanjenje troškova u oblastima svoje primene, kao što su ostvarivanje prava i obaveza iz radnog odnosa, oporezivanje, promet nepokretnosti i sl. Kakokroz pametne ugovore oporezovati rad, kako omogućiti simultanu razmenu podataka između banaka, državnih organa, poslodavaca i zaposlenih, samo su neka od pitanja na koja blockchain može dati odgovor, pojednostavljujući odvijanje pravnog saobraćaja i znatno smanjujući troškove izvršenih transakcija. Lakša kontrola i puna transparentnost procesa, dostupnost informacija,minizovan rizik odzloupotrebe i visok stepen automatizacije procesa, takođe su prednosti koncepta pametnih ugovora.
Panelisti su takođe diskutovali o manama blockchain tehnologije. Glavni nedostatak kod pametnih ugovora jeste nepromenjivost jednom unetih kodiranih podataka, što u slučaju greške može izazvati ireverzibilne posledice. Ukoliko postoji sistem koji, trigerovan nekim događajem, automatski izvršava radnju, neophodno je da taj triger bude u potpunosti pouzdan. Još jedan od nedostataka jeste i problem trenutnog kapaciteta, ali će se postepeno rešavati povećanjem kapaciteta Interneta, što predstavlja kontinuiran proces.
Pravni okvir koji bi regulisao primenu blockchain tehnologije u Srbiji zahteva modernizaciju, a panelisti veruju da je država na dobrom putu sačinjavanjem Predloga zakona o digitalnoj imovini, koji se trenutno nalazi u skupštinskoj proceduri. Izrazili su i rezerve u vezi sa određenim institutima čije uvođenje se predlaže, kao što je fiducija, za koju smatraju da nije u skladu sa drugim važećim propisima, i ukazali na strogost kaznenih odredbi, kao i na moguće destimulativne efekte u određenim segmentima primene blockchaina u poslovnim odnosima. Očekuje se, međutim, unapređenje kvaliteta saradnje poslovnih banaka sa subjektima koji primenjuju blockchain tehnologiju, koja je do sada uglavnom izostajala.
Ključni korak ka unapređenju blockchaina jeste podizanje svesti. Ukoliko bi redovnijim informisanjem javnost bila upoznata sa svim prednostima koje blockchain donosi, predrasude i nepoverenje prema ovoj tehnologiji bili bi znatno manji.
Za video snimak panel diskusije i pitanja i odgovore, pratite sledeći link.
