Predstavljen novi Zakon o elektronskom poslovanju

Sastanak AmCham Regulatorne grupe za digitalnu ekonomiju bio je posvećen novom Zakonu o elektronskom poslovanju, koji detaljnije reguliše elektronski dokument, elektronsku identifikaciju i usluge od poverenja u elektronskom poslovanju. Državna sekretarka Tatjana Matić i Milan Dobrijević, ispred Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, su predstavili učesnicima skupa osnovne oblasti koje reguliše ovaj zakon. Sastankom je moderirao Miloš Stojković iz Advokatske kancelarije Živković & Samardžić i predsedavajući AmCham regulatorne grupe za digitalnu ekonomiju.

Kako je naglasila Tatjana Matić, donošenje zakona, kojim se reguliše oblast elektronskog poslovanja, važno je iz nekoliko razloga. Najpre, ovaj zakon predstavlja napredak države u pravcu modernizacije ka digitalnoj transformaciji, ali ujedno i sprovođenje suštinskih reformi u privredi i čitavog društva, budući da digitalizacija zauzima visoko mesto na agendi trenutnog saziva Vlade. „Zakon je nastao kao rezultat saradnje Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacije sa privredom i predstavlja reakciju na moderne izazove. Novine koje donosi zakon jesu pojednostavljene procedure, smanjena papirologija i lakša komunikacija između fizičkih i pravnih lica i države“ istakla je državna sekretarka. Takođe, naglašeno je da je u toku izrada i donošenje podzakonskih akata.

Ispred MTTT-a se obratio i Milan Dobrijević, koji je predstavio suštinske tehničke detalje ovog zakona, te istakao da zakon sadrži odredbe koje šire određuju oblasti elektronskog poslovanja u odnosu na evropsku regulativu. Kako je naglašeno, predmet zakona predstavljaju:

• Elektronski dokument;
• Elektronska identifikacija;
• Usluge od poverenja u elektronskom poslovanju.

Novina u regulisanju korišćenja i punovažnosti elektronskog dokumenta odnosi se na mogućnost konverzije papirnog dokumenta u elektronski i obratno, pri čemu se elektronskom dokumentu ne može osporiti pravna snaga samo zato što se nalazi u elektronskoj formi. Na taj način elektronski dokument, overen od strane donosioca akta, notara ili drugog ovlašćenog lica, ima istu dokaznu snagu kao i originalni papirni dokument. Prednosti usvajanja elektronskog dokumenta su njegova povećana upotreba, budući da je izjednačen sa papirnim u smislu punovažnosti i dokazne snage i utvrđivanje da se elektronski dokument smatra pisanim oblikom. Obredbe zakone takođe regulišu pitanja dostavljanja elektronskog dokumenta između organa javne vlasti i stranaka, ali i dostavljanje elektronskog dokumenta između organa javnih vlasti.

Zakonom se detaljno reguliše pitanje elektronske identifikacije, putem koje se utvrđuje identitet fizičkog ili pravnog lica kada žele da im neka usluga ili sadržaj budu dostupni elektronskim putem. Elektronska identifikacija se vrši putem različitih šema identifikacije (elektronske lične karte, električnog potpisa, korisničkog imena i šifre i sl.), pri čemu se prepoznaju i različiti nivoi pouzdanosti šema identifikacije. Prednosti uređenja ove oblasti jesu veća i lakša postupnosti i povećana mogućnost korišćenja elektronskih servisa na potralu euprave i drugim portalima, te izbegavanje potrebe za višestrukim registrovanjem na različitim portalima.

Poslednja oblast koja je Zakonom o elektronskom poslovanju regulisana jesu usluge od poverenja – elektronski potpis, elektronski pečat, vremenski žig, elektronska dostava, autentifikacija vebsajtova i elektronsko čuvanje.