Međutim, suprotno svim očekivanjima, ovaj dugo iščekivani Zakon pogoršava poslovnu predvidivost time što neprecizno definiše novi obuhvat i način obračuna za naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine.
Naime, umesto da ukine naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine jer po svojoj prirodi predstavlja skriveni porez, Zakon samo menja osnovicu za njen obračun tako da je sada čini količina zagađenja, odnosno stepen negativnog uticaja na životnu sredinu koja nastaje obavljanjem aktivnosti. Predviđeno je da iznos ove naknade može iznositi i do 0,4% ukupnog godišnjeg prihoda ostvarenog obavljanjem predmetnih aktivnosti. Zakon, međutim, propušta da definiše koje aktivnosti će biti obuhvaćene ovim nametom, kojim metodama će se vršiti merenja zagađenja i na koji način će se vršiti obračun iznosa naknade. Ovi ključni elementi su ostavljeni da ih naknadno propiše podzakonski akt Vlade, a na predlog nadležnog Ministarstva. Ovakvo rešenje predstavlja veliku pravnu neizvesnost i finansijsku izloženost za celokupnu privredu Srbije.
„Nakon kvalitetne javne rasprave i velike otvorenosti države za javno-privatni dijalog u procesu pripreme ovog Zakona, dovedeni smo u situaciju da sva dobra rešenja koja Zakon donosi mogu ostati u senci zbog lošeg zakonskog rešenja u pogledu naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine“ – izjavila je Jelena Pavlović, predsednik Upravnog odbora AmCham-a.
Ističemo da AmCham kompanije članice posluju u skladu sa najboljim evropskim i svetskim praksama, ulažu značajna sredstva u sisteme i procese za zaštitu životne sredine i da u potpunosti podržavamo napore Vlade Republike Srbije i nadležnog ministarstva da se što pre podignu standardi zaštite životne sredine, u kojima u velikoj meri zaostajemo za zemljama Evropske Unije – zaključila je Pavlović.
