Panelistkinje na događaju su bile prim. dr sc. med. Biljana Carević, epidemiološkinja u Kliničkom centru Srbije i dr Iris Žeželj, vanredna profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu, Odeljenje za psihologiju, katedra za socijalnu psihologiju.
Dr Carević je ukratko izložila genezu pandemije, ukazala na najznačajnije karakteristike virusa i neke od najvažnijih sojeva i mutacija, influentnost, brojeve zaraženih u proteklom periodu, kao i mere kroz tzv. COVID management. Naglasivši da su u Srbiji dostupne vakcine odobrene od strane Svetske zdravstvene organizacije i Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije – Sinopharm, Sputnik V, AstraZeneca, Phizer biontek i Moderna, ona je navela da u ovom trenutku postoji preko 270 tzv. kandidata vakcina koje su još u razvoju, od kojih 91 vakcina u kliničkim studijama, a 27 u trećoj fazi ispitivanja, što znači da možemo očekivati da i one uskoro budu odobrene od nadležnih organizacija. Dr Carević je objasnila i postupke i razloge zašto svaka vakcina, kao i svaki lek, prethodno prolazi veliki broj testiranja i analiza u pogledu njihove bezbednosti.
Profesorka Žeželj je prezentovala osnovne podatke u vezi sa vakcinalnim raspoloženjem stanovništva, kao i uzroke oklevanja za pristup vakcinaciji. Vakcinalno raspoloženje zavisi od mnogih faktora, poput uzrasta, pola, radnog mesta i slično. Ključno pitanje jeste šta je ono što predstavlja barijeru stanovništvu da se masovno vakciniše, u uslovima u kojima postoji izuzetna velika dostupnost vakcina.
Dr Žeželj je istakla da istraživanja pokazuju da vakcinalno raspoloženje vremenom raste, i da je u Srbiji, u ovom trenutku, na 60%, dok je procenat stanovništva koje se apsolutno protivi vakcinaciji mali, i iznosi tek 7%. „Skloni smo da precenjujemo taj procenat stanovništva koji se protivi vakcinaciji, jer su njegovi pripadnici vidljivi, glasno izražavaju svoj stav jer se često osećaju ugroženim od strane establišmenta i medija i traže kanal da ispolje svoj stav“, naglasila je Žeželj.
Jedna od najčešćih grešaka koju ljudi prave po pitanju odluke o vakcinaciji jeste takozvana greška nečinjenja, smatrajući da su bezbedniji ako ništa ne urade, nego ako učine bilo šta. Dr Žeželj je istakla da je neophodno kampanjama i komunikacijom prema građanstvu ukazati na pozitivne efekte vakcinacije, kao i negativne efekte ukoliko se vakcina ne primi.
Pogrešna procena rizika je još jedan od razloga koji odlaže odluku o vakcinaciji i ilustruje se u stavu da ako je nešto i najmanje rizično, toga bi trebalo da se čuvamo. Profesorka Žeželj naglašava da je u današnjem svetu skoro svako ponašanje nosi neki rizik i da moramo da naučimo da se nosimo sa takvim okruženjem. Pored toga, važno je znati da nije sve jednako rizično, te da će nam jedini pravi odgovor biti relevantno informisanje i edukacija.
Panelistkinje su nastojale da približe proces vakcinacije i pomoću ilustrativnih primera, aktuelne i istorijske prakse iz svih zemalja sveta. Takođe, dr Carević i dr Žeželj su se složile su da je nastavak praćenja efektivnosti i efikasnosti vakcina i adekvatna komunikacija svih nalaza veoma važna, te da je čitav svet na dobrom putu da dobije odgovore na sva pitanja.
