Gostujući panelisti, Prof dr Zoran Radovanović, epidemiolog i Prof dr Vladimir Petrović, epidemiolog, član Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Kovid-19 i direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine pružili su članovima AmCham zajednice korisne informacije o trenutnom i očekivanom stanju pandemije, kao i smernice pri načinu pripreme i prilagođavanja kompanija u organizacionom smislu.
Prvi talas pandemije u Srbiji je prošao, a broj novih slučajeva koji se svakodnevno objavljuje, prema mišljenju epidemiologa, nema preveliki značaj jer su u pitanju blagi ili asimptomatski zaraženi slučajevi. Izrazito mali broj zaraženih zahteva hospitalizaciju. U ovakvim uslovima, primena ograničenog, tzv. švedskog modela uz izolaciju najrizičnijih grupa (koje su sada poznate, za razliku od situacije pri nastanku pandemije) procenjuje se kao najbolje rešenje. Kao glavni razlog navodi se građenje i ojačavanje kolektivnog imuniteta, kako bi se drugi talas pandemije, za koji se procenjuje da će biti krajem jeseni, što bolje podneo.
Kada je reč o drugom talasu pandemije, čvrst kolektivni imunitet ublažio bi opasnost od preopterećenja zdravstvenog sistema, dok će bolje poimanje zarazne bolesti i priprema u izvesnom stepenu smanjiti negativne efekte očekivanog drugog talasa epidemije. U tom smislu, mere koje bi se eventualno sprovodile u tom slučaju bi bile dosta blaže u odnosu na prvobitne.
U pogledu primene mera od strane poslodavaca, kao i individualno, ističe se da su korišćenje zaštitnih maski i rukavica uz redovnu higijenu, kao i održavanje distance dovoljni. Ipak, u zavisnosti od starosne strukture kolektiva i zdravstvenog stanja članova kolektiva treba prilagođavati i mere. Svaki zaposleni bi trebalo da ima četiri kvadratna metra prostora kako bi održavao odgovarajuću distancu, a merenje temperature se ocenjuje kao suvišna mera bezbednosti jer se virus pojavljuje i asimptomatski. Obavezujući karakter mera ograničen je kapacitetom države i inspekcije. Sve propisane mere će se najvećim delom zasnivati se na volji i svesti onoga koji tu meru treba da primeni.
Otvaranje granica u regionu i Evropi, a kako bi se pospešio turizam u predstojećoj letnjoj sezoni, otvara mnoga pitanja sigurnosti i zdravstvene bezbednosti. Istaknuto je da za svakog pojednica putovanje povećava rizik zaraze, kao i da je najsigurnije u sopstvenoj zemlji, imajući u vidu razvijenost zdravstvenog sistema i spremnost za prijem eventualnih obolelih. Neke evropske države su neće pokrivati troškove lečenja korona virusa, dok su hotelima nametnuti brojni zahtevi vezani za mere zaštite gostiju. Zaključeno je da turistička putovanja treba, ukoliko je moguće, odložiti ili svesti na minimum.
Istaknuto je i da se priprema kompanija za drugi talas krize više se oslanja na samu disciplinu i pojedinačnu procenu rizika imajući u vidu aktuelne informacije, dok se od države očekuje dosta oprezniji pristup restriktivnim merama i minimalno ograničavanje kretanja građana. Događaj su moderirali Sandra Marinković, član Upravnog odbora AmCham-a iz kompanije MSD i Nemanja Isajev , rukovodilac kliničkih istraživanja u Novonordisk Pharma.
