Kako kompanije mogu da prepoznaju računarske prevare pri elektronskim plaćanjima?

Branko Subotić, viši menadžer za sajber bezbednosti i IT i konsultantske usluge u kompaniji EY, istakao je da su prevare prilikom online plaćanja učestalije od početka pandemije jer je veliki broj zaposlenih prešao na rad od kuće, gde nedovoljno bezbedan internet olakšava posao malicioznim korisnicima. On je govorio i o različitim vrstama prevara, od učestalog mejl fišinga, preko falsifikovanja elektronske pošte do kreiranja domena sličnog onom koje kompanije koriste, ali je i naglasio da bake pružaju dodatni nivo zaštite i time otežavaju prevare.

Jovan Bogićević, menadžer za sajber bezbednosti i IT i konsultantske usluge u kompaniji EY, istakao je da pored obrazovanja zaposlenih i podizanja njihove svesti u pogledu sajber bezbednosti, kompanije moraju nastupati i proaktivnije. On je ukazao na to da na tržištu postoje brojni softverski alati koje primoravaju zaposlene da koriste kompleksnije lozinke i višestruke nivoe zaštite ali i proveravaju sumnjive transakcije što su sve vrlo efikasna preventivna sredstva.

Boris Majlat, iz Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal, istakao je razliku između prevare i računarske prevare, dodajući da se kao računarska prevara klasifikuju ona krivična dela gde je računar „doveden u zabludu“ a da se kod klasičnih prevara radi o ljudskoj grešci. Ukoliko je prevara uočena od 24 do 48 sati nakon što je izvršena, malo je verovatno da će sredstva biti povraćena, rekao je on.

Ivan Lazarević, direktor Ecolab-a, podelio je praktično iskustvo svoje kompanije u borbi protiv elektronskih prevara. On je naveo da je prvi korak u tome edukacija zaposlenih kroz seminare i treninge na kojima će oni biti bliže upoznati sa elektronskim prevarama i naučiti da ih prepoznaju u svakodnevnom poslovanju. On je dodao i da kompanije moraju biti vrlo oprezne prilikom sklapanja partnerstava sa drugim kompanijama te da moraju vršiti vrlo detaljne i temelje provere, posebno kada sarađuju sa kompanijama koje praktikuju avansno plaćanje.

Andrej Jelenković, advokat u Karanović & Partners i moderator diskusije zaključio je da prilikom elektronskih prevara najveći rizik ljudski faktor, na drugom mestu je nizak nivo svesti zaposlenih o prevarama i tek na trećem nedostupnost softvera koji ove prevare mogu da spreče. Ipak, dodao je on, i bez značajnih finansijskih ulaganja, stručne pomoći i specijalizovanih programa, svaka kompanija može da radi na edukaciji i povećanju opreznosti svojih zaposlenih.

Integralni snimak sa događaja, dostupan je klikom na sledeći link.