Ivan Marković, kontakt osoba za CEFTA sporazum u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija i Tatjana Jovanović, Pomoćnik ministra, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture otvorili su događaj pruživši učesnicima informacije o statusu inicijative Zelenih koridora u CEFTA regionu, EU i u Srbiji.
Zeleni koridori podrazumevaju ubrzane pravne i zdravstvene procedure na određenim graničnim prelazima. Inicijativa je zahtevala definisanje po jednog graničnog prelaza između učesnika koji treba da budu otvoreni za transport robe 24 časa, 7 dana u nedelji. Iako je odluka o primeni Zelenih koridora formalno donešena u maju, primena u preksi je počela već u aprilu.
Zemlje Centralnoevropskog trgovinskog sporazuma (CEFTA) odobrile su listu esencijalnih dobara kojima treba dati prednost kada je reč o prekograničnom transportu kako bi se obezbedilo adekvatno snabdevanje u uslovima krize Kovid-19. Reč je o hrani i medicinskoj opremi koja će imati prioritet u prolazu na Zelenim koridorima.
Gostujući panelisti iz Uprave carina, Aleksandra Ilić, načelnik Odeljenja za OPS i pojednostavljene carinske procedure i Senad Radončić, šef carinske ispostave Preševo, kao i panelisti iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ivan Tomašev, šef odseka granične fitosanitarne inspekcije i Branislav Marković, rukovodilac grupe granične veterinarske inspekcije Preševo govorili su o dosadašnjim efektima primene, proceduralnim olakšicama, kao i planiranim prilagođavanjima i neophodnim preduslovima za prilagođavanje procedura.
U pogledu tehničkih zahteva i dokumentacije na carini, nije došlo do promena u prethodnom periodu, ali istaknuto je da je za mogućnost korišćenja prioritetnih prolaza neophodno uneti serijski broj u tarifnu deklaraciju, iako je unošenje serijskog broja i dalje opciono. Dnevni promet i prosečno vreme zadržavanja na carini ocenjeni su kao izrazito zadovoljavajući (gde je na primeru Preševa reč o 600 kamiona dnevno sa prosečnim vremenom zadržavanja 2.7 minuta na ulazu, odnosno 3.6 minuta na izlazu). Iz ugla fitosanitarne inspekcije, i dalje postoji prostor za ubrzanje protoka robe preko granice a tiče se informacija i najave o pošiljci, gde se ističe značaj komunikacije na vezi privreda – inspekcija. Pored osnovnih informacija kao što su tip i masa pošiljke, bilo bi korisno komunicirati i poreklo robe. Takođe, razmena informacija se u najvećoj meri obavlja preko e-maila, što je pokrenulo i pitanje softverske integracije i rešenja u cilju ubrzavanja procesa prelaska granice, ali i drugih administrativnih poteškoća.
Učesnicima je pružena i paralela u definisanju zelenih koridora u Evropskoj uniji i zemalja CEFTA, gde u slučaju Evropske unije Zeleni koridori obuhvataju celokupnu robu, dok se u slučaju Srbije i zemalja CEFTA govori samo o prioritetnoj robi. Takođe, planirano je i unapređenje projekta u post-Kovid periodu kako bi inicijativa zaživela i u budućnosti, a konkretni koraci u vidu iniciranja dva dokumenta su već preduzeti. Ono na čemu se insistira je potreba zemalja Balkana da se definišu koridori i na graničnim prelazima ka EU zemljama, gde su registrovani i najveći zastoji.
Događaj je moderirala Brankica Obućina, međunarodni konsultant u oblasti trgovine iz Grupacije Svetske banke.
